УЈЕДИЊЕНА СЕЉАЧКА СТРАНКА ЗА СПАС И ЧАСТ СЕЉАКА!

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА УСС 4. маја 2011.
ПРЕ УЧЛАЊЕЊА У УЈЕДИЊЕНУ СЕЉАЧКУ СТРАНКУ СА СЕДИШТЕМ У СВРЉИГУ, ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАЈTE ОВАЈ ТЕКСТ!

Уједињена сељачка странка има обавезу више да у новонасталим околностима, у вези са процесом европских интеграција, као и у условима светске кризе, не буде кочничар напретка Србије, већ напротив интегративни фактор који ће давати предлоге и смернице, из област пољопривреде, која ће критиковати тамо где треба, баш као и хвалити. Од оснивања до данас УСС-у није био приоритетан циљ, нити ће бити, да руши власт, ма како год се она звала. Циљ нам је, да заштитимо пре свега сељачке интересе, да будемо искрени заступник сваког оног, ко кроз пољопривреду остварује сопствену егзистенцију али и егзистенцију своје породице. До данас, по нашем мишљењу, то нико у довољној мери није чинио или ако је то радио – лоше је радио.

Ми немамо шта да скривамо. Наша борба је и часна и поштена. Тражићемо! Имамо право на то. Тражићемо од сељака, као и од народа, да глас да УСС-у! Само тако се наша реч може чути и  у парламенту. У парламенту, у којем се одвија живот и у којем се одлучује између осталог и о сељачкој судбини. Видели смо како то изгледа данас у парламенту, без сељака. Не можеш чути ни реч о стању у пољопривреди. Сељак је на маргини свих дешавања, и као категорија потпуно занемарен, у смислу било каквих захтева. Говоримо ово, да видите потребу оснивања Уједињене Сељачке Странке, да видите њену вредност. Нарочито што је Уједињеној сељачкој странци, пришло више од 11.000 потписника, а данас и на десетине хиљада људи, сељака пре свега. Само ми који смо скупљали потписе, знамо кроз шта смо све пролазили, али морамо да подвучемо, вредело се жртвовати, јер је данас УСС равноправни чинилац са свим осталим странкама које су се регистровале по новом закону. УСС је последња нада, обесправљеним и осиромашеним сељацима, да могу узети учешће у власти и преокренути ситуацију у своју корист.

БЕЗ НАШЕГ УЧЕШЋА У ПАРЛАМЕНТУ, СРБИЈИ НЕЋЕ БИТИ БОЉЕ!

Сваком оном, које дао потпис, које на било који начин учестовао у регистрацији странке, једно велико хвала и обећање, да нећемо изневерити!  Оно што све нас, сељачког рода краси, јесте да волимо Србију. Показали смо то и кад је било најтеже, за време рата, показали смо то и данас, јер производња хране на селу, никад стала није, иако су се тмурни облаци надвили и прете. Показаћемо то и сутра, јер смо најбројнији, јер сада имамо своју кућу – УСС, кроз коју хоћемо и желимо да преокренемо точак историје и вратимо сељачком роду достојанство. Кад су могли пензионери, да уђу у парламент, зашто то не можемо ми, као најбројнија класа у Србији?

Од демократских промена до данас, ни једна власт, ни једна партија, није показала да је у довољној мери интересује село и сељачко питање. Јер да јесте, барем би неког од сељака ставили у парламент, барем би повели више рачуна о стању на селу.
Подаци говоре више од 1000 речи. Говоре да ми, у Србији, немамо стратегију у пољопривредној производњи. За девет месеци прошле године увезли смо 6.700 тона свињетине, а у претходној 2009. укупно 7.000 тона. За годину дана извезли смо 1.400.000 тона кукуруза, па и у Македонију, из које смо увозили свиње. У последње две године поклали смо 175.000 крава. Сада је на сцени покољ прасића, јер ко ће на овим ценама кукуруза и сојине сачме да их храни, кад је цена товљеника падала и на 100 динара по килограму.

Оваквој полиитици мора да се стане на пут, јер и лаици виде, да она на све личи, само не на озбљну политику у аграру. УСС има снаге да се аргументима супростави оваквом стампеду, који је задесио нашу пољопривреду.

СРПСКА ПОЉОПРИВРЕДА НЕСПРЕМНО ДОЧЕКУЈЕ КОНКУРЕНЦИЈУ ИЗ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ И СВЕТА!

Нестабилност цена пре свега, а све под плаштом уласка у ЕУ, узроковала је отварање тржишта и поплаву увозних роба, са којима наши произвођачи нису могли бити конкурентни. Тиме је извршен прави удар, поготово на 400.000 некомерцијалних газдинстава, која су и најбројнија и која су са 2 до 3 краве у свакој кући и која су држала снабдевеност тржишта млеком. Но, није тачно, да држава нема механизме, да заштити сопствену производњу. Нека погледају књиге и видеће како то ради Швајцарска. Кад доспе њихова јагода, они подигну царине на увозну јагоду и тиме дају проходност својим плодовима. Нас ту нигде нема.

Право питање је данас, како ће сељаци на пролеће засновати нову сетву, када више нема пара у сламарицама, кад више нема ни у џеповима. Кад је буџет 22 милијарде, нешто виши него прошле године и кад је у тој мери мизеран, да ће од њега најмање вајде управо имати мали произвођачи, који немају ни за ‘леба, а камоли да плаћају социјално и здравствено осигурање, због којег су и изопштени из система субвенција. УСС ће сутра, када се нађе у власти, имати решења, јер има људе, има памет и знање, али пре свега искреност према широким народним масама, које су се изгубиле у овим смутним временима и које данас немају за кога да гласају.

Ово је до сада најчаснија мисија људи у Србији, да помогну сабраћи од југа до севера, од истока до запада. У Србији данас имамо богате сељаке. И они треба да живе. Држава треба још више да их погура. Али мора да живи и онај мали са 3, 5 или 10 хектара. Њему УСС креће у сусрет. Прво њему, јер он „дише на сламчицу“, јер је сломљен, јер га и порезима туку као бичем, а он нема за јести, нема детету динар у торбу да стави. Од богатог сељака у Србији направили смо модерног просјака. Да не говоримо, да нам сваке године села нестају, умиру – у правом смислу те речи.

Где то има, осим у Србији, да је сојина сачма или сунцокретова скупља од зрна сунцокрета или соје? Где то има да се једној фирми да милијарда за регресирано ђубриво, а у другим земљама су давања усмерена ка пољопривредницима? Немамо ми ништа против, што се приватном капиталу убризгава за отварање радних места по 10 000 евра,  али и питамо се зашто се са тим средствима, не покуша на селу? Зашто се погони не отварају, рецимо мини млекаре или нешто друго, па да се села увежу, да се упосли сво становништво?

Безброј је примера, који показују елементарно непознавање или ако хоћете и осионост, да се ради мимо интереса сељака. Желимо тај курс, да променимо!

СА СВИМА ЋЕМО САРАЂИВАТИ, ПОД УСЛОВОМ ДА НАС ПОШТУЈУ!

Што се тиче наше срадње са осталим политичким странкама, ње ће бити. Са свима, на равноправној основи. И само под условом, да нам се интереси поклопе, са интересима села. Од тог курса у преговорима, нећемо одступати. Немамо право на то, јер смо сељачки депутати, јер данас још само нама верују. Управо, са УСС-ом сматрамо да долази крај неозбиљности у аграрној политици, да долази прекретница у смислу да ће неки нови људи запоседнути посланичке клупе,  а не као што је то до сада случај да појединце гледамо готово две деценије. Но,  није наше да гледамо у туђе двориште. Није лепо, није то наш манир. Ми ће мо се бавити сами собом. Ми имамо правац који смо трасирали и који су препознали не само сељаци, већ и други људи, који данас живе у градовима и који вуку корене са села.

Празна прича, не може више да прође! Уколико не буде конкретизације пројеката на селу, УСС неће ни са ким преговарати. Ко год дође сутра на власт, мораће са УСС, јер она је данас легитимни репрезентант сељачког интереса у условима сурове политичке борбе.

Наша предност у односу на све друге је што смо неукаљани и неупрљани. Што делимо судбину народа, живећи тешко али гордо и поносно, јер знамо чији смо! Сељак се више сагињати неће. Не може. Јер је поклекнуо, али је и ииздржљив, јер добро је сместио летину у амбаре, иако су га крали где год су могли! Само се сетите по којој  је цени продао жито, а колика је та цена данас, колика је била откупна цена кукуруза, шта је са шећерном репом, ценом товљеника, млека… Да не говоримо о цени нафте, коју плаћамо дупло у односу на комшије из региона.

ХОЋЕМО ДА БУДЕМО КАО ПОРОДИЦА, ДА ДИШЕМО ИСТО!

Драги пријатељи, није време да кукамо! Нити то чинимо, само наводимо неке параметре, који говоре, да смо се као УСС појавили у правом тренутку, на радост армије сељака, као и гладног народа! Хоћемо да будемо као породица, да дишемо исто! Да једни другима помажемо. Да искажемо солидарност, где год је то могуће. Морамо се понашати другачије од свих осталих. Делити и добро и зло! Па и тврду кору леба, која још оста. Искористимо речи, нашег свеца – Патријарха Павла, који је рекао: „Биће нам боље кад будемо бољи људи“. То је максима коју ћемо следити. Јер данас помоћи људима у невољи, вредније је од било чега, а у невољи су села и сељаци. У големој невољи, коју ћемо победити!